Tekst objavljen u rubrici “Ogled” Novog Magazina
Inicijativa „Ne posmatraj. Reaguj!“ treću godinu zaredom traži od Ministarstva prosvete, osnovnih i srednjih škola da se u Posebne protokole za zaštitu dece od nasilja uvede i zaštita od seksulanog i rodno zasnovanog nasilja.
Kao otac dve ćerke pokrenuo sam, sa saveznicima, ovu Inicijativu želeći da za njih, ali i za sve druge žene stvorim bezbedan i ravnopravan svet u kom će moći da ostvare sve svoje snove i potencijale. Pozvao bih pre svega sve očeve, a naročito očeve koji imaju ćerke da nam se priključe i da zajedno za sve žene stvaramo svet bez nasilja.
Pre neki dan (8.9. op.a) se pojavila vest da je muzičar Antonije Pušić, poznatiji kao Rambo Amadeus, priznao krivicu i da je novčano kažnjen zbog “drskog, bestidnog i uvredljivog” ponašanja prema producentkinji televizijske emisije “Dnevnica” Lejli Kašić.
Španiju, ali i čitav svet, potresa skandal zbog „nedozvoljenog poljupca“ na Svetskom fudbalskom prvenstvu za žene. Podsetiću da je prilikom dodele medalja predsednik Fudbalskog saveza Luis Rubiales, poljubio u usta kapitenku pobedničke fudbalske reprezentacije Španije Jennifer Hermoso. Ona ga je optužila da za to nije imao njen pristanak i hrabro je podigla glas protiv nasilnog muškarca na poziciji moći.
To nije bio jedini nasilni ispad Rubialesa u ovom finalu. On se, slaveći pobedu španske reprezentacije, hvatao za međunožje u prisustvu španske kraljice Letizije i 16-godišnje princeze Sofije. Mi muškarci često, neverbalnim seksualizovanim aluzijama pokušavamo da ponizimo ili sablaznimo druge.
Ovo su samo dva skorašnja primera, koja nam pokazuju da je nasilje prema ženama stalno prisutno. Ono je sada samo vidljivije, jer su žene hrabrije i prijavljuju ga. Takođe mediji su otvoreniji za teme nasilja, a postoje i institucije koje bi sprečavanjem nasilja trebalo da se bave. Mnogi od nas jasno prepoznaju nasilje i znaju da je ono nedozvoljeno i da postoji šansa da se, kao što smo videli u Rambovom slučaju, sudski goni.
Sve to nam govori da se muškarci ne snalaze u svetu novih vrednosti. Jasno je da mnogi muškarci žele de zadrže dominatnu ulogu u društvu i različite „muške privilegije“ koje im omogućuju da sve(t) prilagode sebi. Na žalost, oni ne shvataju da je vreme „muške svemoći“ prošlo i da dolazi vreme ravnopravnosti. U ovim novim okolnostima neophodno je da se izađe iz muške kutije u kojoj je žena doživljena kao objekat i “vlasništvo” muškarca.
Muškarcima su takmičenje, snaga, sila, pobeda tradicionalno nametnuti imperativi sa kojima žive od najranijeg detinjstva. To često zovemo i „patrijahalnim obrascima ponašanja“. Mi živimo u muškom svetu tj. u svetu koji su neki muškarci pre nas skrojili po svojoj meri. U njemu nije bilo mesta za žene, za slabije, za one koji su drugačiji… Taj svet se menja ali mu treba još mnogo decenija do istinske ravnopravnosti žena i muškaraca, devojaka i mladića.
Iz “muškog sveta” na nasilje prema ženama se gleda kao nešto usputno. Po pravilu se pokušava da se nasilje relativizuje i opravda. Najgore je što se gotovo nikada ne pokazuje saosećanje prema žrtvama nasilja. Suština željene promene je da umesto relativizacije ispovesti žrtava, mi, muškarci, bez ograda podržimo one žene koje su smogle snagu i odlučile da progovore. Potrebno je da verujemo žrtvama nasilja. Za takvu se promenu mi u Inicijativi borimo.
Iz svega rečenog vidimo da nam nedostaje kontinuirani rad sa muškarcima, mladićima, dečacima. Potrebna nam je promena svesti i promocija nove uloge muškaraca u društvu. Inicijativa „Ne posmatraj reaguj“ upravo na tome godinama radi.
Uloga medija je tu velika kao i uloga obrazovnog sistema. Moraju se razvijati programi za muškarce kojima će pre svega dečaci i mladići još u školskom sistemu biti obuhvaćeni. Ovi programi bi trebalo da pomognu mladima da razumeju da nasilje ne rešava probleme, već ih umnožava i produbljuje. Šireći kulturu nenasilja, muškarci treba da daju lični primer dečacima i reaguju, za početak, na svako seksističko ponašanje.
Prateći ovih dana sve šta se dešava sa početkom školske godine primetili smo da se pojmovi ravnopravnost, rodna ravnopravnost ili rodno zasnovano nasilje uopšte ne pominju. Ne možemo se boriti protiv nasilja, kako u društvu tako i u školama, ako izostavimo specifičan vid nasilja kojim su izložene pre svega devojčice, devojke i mlade žene.
Zbog svega ovoga je potrebno da Ministarstvo prosvete ali i druge institucije koje se bave obrazovanjem uključe rodnu komponentu u sva svoja uputstva, smernice, seminare, radne materijale koje će se ubuduće primenjivati u školama. Škole sa druge strane moraju obratiti posebnu pažnju na prevenciju seksualnog nasilja i uznemiravanja devojčica svih uzrasta. Znamo da mnogo obrazovnih institucija, na žalost, nema usvojene posebne Protokole kojima regulišu prevenciju seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja u školama te je tako uloga Ministarstva prosvete još važnija.
Već sam pomenuo da je uloga medija veoma važna. Ukoliko mediji samo budu promovisali nasilne, macho, patrijahalne muškarce onda oni postaju uzori mladima. Nama trebaju primeri muškaraca koji razumeju da je nasilje problem i trude se da u svom životu i okolini ne šire atmosferu nasilja. Takođe nam je potrebna dosledna primena zakona i prokola u institucijama uz maksimalne, a ne minimalne kazne.
Promena odnosa moći između žena i muškaraca ostaje naš trajni društveni zadatak, i globalno i lokalno. Preispitivanje rodnih odnosa, uspostavljanje jednakosti i isključivanje nasilja na nivou vrednosti i ponašanja u odnosima dečaka i devojčica, mladića i devojaka – veliki je pedagoški zadatak kome nismo dovoljno posvećeni, a morali bi biti.