Izolacija i želja za kontrolom su veoma opasni oblici nasilja, koji se veoma često pogrešno tumače kao ljubomora, odnosno prevelika ljubav i zabrinutost za partnerku. Ponavljamo da žena nije objekat niti vlasništvo muškarca. Ono što se u početku čini kao ljubav, vremenom prerasta u odnos u kojima se ženama ograničava kretanje, ograničava kontakt sa drugim ljudima (često članovima porodice ili prijateljima) i ispoljava kao kontrolisanje u raznim vidovima. Ovakvo ponašanje je često praćeno i:

  • ispadima i scenama,
  • proveravanjem gde se žena krećete i s kim se viđa,
  • kontrolisanjem u koje vreme se vraća kući i s kim komunicira,
  • optužbama i sumnjama da se žena viđa s drugim muškarcima,
  • optužbama na račun porodice i prijatelja da ženi ne žele i ne misle dobro, da hoće da ih rastave.

Kako bi izbegle ovakve situacije, žene veoma često prekidaju društvene odnose (“gase” profile na društvenim mrežama, ređe ili potpuno prestaju da se viđaju sa prijateljima, porodicom i rodbinom, prestaju da organizuju porodične proslave i okupljanja i sl.).

Ponekad ćete od ovih nasilnika čuti izjave “biće moja, ili ničija. Ili moja ili božija“ i druge pretnje koje upućuju da nasilnik misli da žena pripada njemu i da nema pravo na život bez njega. Ovo su jako opasne izjave jer se često završavaju ostvarenjem pretnje i ubistvom žene tzv. femicidom. Iako je svaki oblik nasilja strašan, izolaciju i kontrolu treba veoma ozbiljno shvatiti, jer su žene najugroženije kada pokušaju da napuste partnere koji ispoljavaju ovakvu vrstu ponašanja. Tada im je potrebna podrška i pomoć.