Ekonomsko nasilje je često teško prepoznatljivo, naročito u tradicionalnim i patrijarhalnim sredinama kao što su naše na Zapadnom Balkanu, u kojima je ustaljeno mišljenje o tome šta su ženske, a šta muške uloge – da muškarac treba da zarađuje i raspolaže novcem, a žena da brine o porodičnom životu. Ekonomsko nasilje najčešće dovodi do izolacije žena, urušavanja njihove sigurnosti i stvaranja osećaja zavisnosti. Mnoge žene su postale izložene ekonomskom nasilju kada su zasnovale porodicu, dobile decu i pristale da napuste posao kako bi brinule o deci i domaćinstvu. Sprečavanjem da se zaposli, nasilnik drži ženu u podređenom i zavisnom položaju.
Neki od znakovi finansijskog zlostavljanja su:
- Kompletna kontrola finansija i novca
- Zabrana pristupa bankovnim računima
- Davanje neadekvatne i nedovoljne količine novca i nadgledanje na šta žena troši novac
- Nedavanje novca za izdržavanje i potrebe porodice
- Zabrana ženi da ima zaposlenje
- Oduzimanje zarade i zabrana raspolaganja zaradom
- Sprečavanje žene da odlazi na posao ili primoravanje da napusti posao
- Pravljenje različitih ekscesa na radnom mestu koje dovode do otkaza žene (dolazak i uznemiravanje žene na radnom mestu, uznemiravanje kolega, klijenata, poslodavca i sl.)
- Korišćenje ženinih kreditnih kartica
- Nagovaranje žene na zaduživanja
- Onemogućavanje da napredujete u poslu (zabrana da se stručno usavršavate, pravljenje ekscesa na poslu…)
- Onemogućavanje školovanja (uskraćivanje vremena za pripremu ispita, organizovanje druženja pred Vaše ispite, uplaćivanje putovanja…)
- Zahtevi da se imovina koju stičete vodi na njegovo ime
- Mnogobrojne druge situacije
