Svakodnevno nam stižu vesti o uznemiravanim, premlaćenim ili ubijenim ženama. Nasilje kulja iz svake pore našeg društva. Ipak, jučerašnji dan (utorak 4.10.) će ostati upamćen po dvogodišnjoj devojčici koju je ubio njen otac. Zatim je ubio i sebe. Evo, i dalje sam u stanju šoka. Nemam snage  da čitam „tekstove“ kojima će danima da se hrani glad čaršije za senzacijama. Prolaze mi kroz glavu slike mojih devojčica kada su imale dve godine. I dalje ne mogu da prihvatim da je ovo naša realnost.

Muškarci nasilnici ubijaju ne samo žene veći svoju decu, smatrajući ih svojim vlasništvom. Takav užasan vrednosni sitem dovodi do svakodnevnih slučajeva nasilja i ogromnog broja femicida (ubistva žena zato što su žene). Otuda i 25 ubijenih žena za malo više od devet meseci ove godine.

Atmosfera u našem društvu je ekstremno nasilna. Očigledno je široko rasprostranjemo uverenje da muškarac ima pravo da oduzme život ženi. Bilo je dovoljno pogledati sednicu Odbora za kulturu i informisanje koja je trebalo da bude posvećena raspravi o posledicama intervjua sa višestrukim silovateljem koji je objavio tabloid Informer, a koji je izazvao revolt i uznemirenost žena. Mediji senzacionalističkim izvešetavanjem dolaze do profita kršeći pritom sva pravila struke i novinarsku etiku. Ljudi na vlasti svakodnevo podstiču nasilje verbalnim napadima na političke oponente ali i sve one koji drugačije misle.

Rat u Ukrajini i njegove poseledice izazivaju uznemirenost. Nadolazeća zima i sejanje straha sigurno dodatno utiču na lošu atmosferu među ljudima. Institucije očigledno greše, žene to plaćaju životima, a odgovornih nema.

Šta nam valja činiti?

Policija mora biti efikasnija. Svi oni koji za nasilje znaju, u porodici ili u svom komšiluku treba da ga prijave. Razbijanja stega patrijarhata je jedan od najvažnijih zadataka progresivnih snaga u društvu. Ljudi u institucijama moraju menjati stvari i procedure koje ne daju rezultate u zaštiti žena. Centri za socijalni rad moraju preispitati kako se dogodilo da je uprkos protivljenju majke, nasilniku dozvoljeno da ostane sam sa dvogodišnjim detetom.

Mnogo je problema ali je jedan od najvažnijih pasivnost muškaraca koji nisu nasilni. Često se misli da nasilje ima veze sa psihološkim problemima, a suštinski je ono povezano sa vrednostima koji se neguju u porodici i zajednici. Ako ne reagujemo na nasilje koje se dešava u jednoj porodici ili vezi, nasilnik dobija poruku da je to njegova stvar i da ima na to pravo.

Verujem da svi želimo bolje društvo za sve devojke i žene. Ima nas dovoljno koji treba da podignemo glas i hrabro istupimo u svakoj situaciji nasilja. Ne bi smelo biti okretanja glave i izgovora. Svi zajedno moramo govoriti u svojoj okolini da nasilje nikada nije rešenje. Da će svako nasilje na kraju biti procesuirano. Da odnose prema ženama moramo graditi na ravnopravnosti, a ne pukoj fizičkoj nadmoći.

Ljudi reagujte. Zaustavljajte nasilnike. Ne budite pasivni jer će nas nasilje sve progutati. Naša poruka svima mora biti:

Ostavite žene na miru, pustite ih da žive u svojoj teško izvojevanoj slobodi i bez stalnih pretnji nasiljem.

Priključite nam se! Potpišete POVELJU i budite deo naše zajednici na VIBER-u